Šta je dijabetes?
Koji su simptomi dijabetesa?
Koji su tipovi dijabetesa?
Kako se dijabetes tretira?
Da li postoji mogucnost prevencije dijabetesa?
Šta je dijabetes?
Dijabetes je poremečaj metabolizma - nacina na koji naše telo preraduje unetu hranu u cilju rasta i dobijanja energije.
Veci deo hrane koju pojedemo "razbija" se uz pomoc sokova za varenje u prosti šecer zvani glukoza. Ovaj šecer predstavlja glavno "gorivo" našeg organizma.
Pošto je hrana svarena, glukoza prelazi u krvotok gde postaje raspoloživa telesnim celijama za proizvodnju energije. Da bi glukoza mogla da ude u celiju potreban je poseban hormon - insulin - koga prozvodi pankreas (gušteraca) - velika žlezda koja se nalazi iza želuca.
Kada jedemo, pankreas automatski proizvodi "pravu" kolicinu insulina dovoljnu za prelazak glukoze iz naše krvi u celije.
Medutim, kod ljudi sa dijabetesom, pankreas ili ne proizvodi insulin ili su kolicine koje proizvodi nedovoljne ili celije organizma jednostavno ne "odgovaraju" na proizvedeni insulin. Kao rezultat, podiže se nivo glukoze u krvi, prelazi i u mokracu i tako napušta telo. Tako, telo gubi glavni izvor goriva cak i kada krv sadrži velike kolicine glukoze.
Povecana kolicina glukoze s druge strane mora na neki nacin biti odstranjena iz organizma i time su na udaru drugi telesni sistemi...
Koji su simptomi dijabetesa?
Ljudi koji misle da možda imaju dijabetes trebalo bi da radi sigurne dijagnoze posete lekara. Oni mogu imati NEKI ili NIJEDAN od sledecih simptoma:
- Cesto mokrenje;
- Preterana žed;
- Neobjašnjiv gubitak težine;
- Povecan apetit;
- Iznenadne promene vida;
- Osecaj umora veci deo dana;
- Vrlo suva koža;
- Rane koje teško zarastaju;
- Ucestale infekcije koje sporo prolaze.
Mucnina, povracanje ili bol u stomaku mogu takode da se pojave kod Tipa I.
Tipovi dijabetesa
Tri glavna tipa dijabetesa su Tip I, Tip II i dijabetes u trudnoci:
Dijabetes tipa I
Ovaj tip (poznat i kao insulin-zavisni dijabetes ili mladalacki dijabetes) se posmatra kao autoimuna bolest. Autoimune bolesti su rezultat kada se telesni odbranbeni sistem za borbu protiv infekcija (imuni sistem) "okrene" protiv nekog sopstvenog dela u telu. Kod dijabetesa, imuni sistem napada i uništava beta celije pankreasa iste one celije koje proizvode insulin. Tada pankreas više nije ustanju da proizvodi insulin ili ga proizvodi u manjim kolicinama.
Neke osobe sa dijabetesom tipa I da bi živeli moraju svakoga dana da ubrizgavaju inekciju insulina. Do danas, nauka još nije otkrila šta tacno utice na imuni sistem organizma da napada beta celije, ali naucnici veruju da su u celoj "prici" umešani nasledni faktori kao i neki virusi. Od ukupnog broja obolelih, na ovaj tip dijabetesa otpada oko 10%.
Ovaj tip dijabetesa najcešce se javlja kod dece i mladih osoba, ali se poremecaj može javiti i u bilo kojoj dobi. Simptomi tipa I dijabetesa obicno se pojavljuju u kratkom periodu, i ako uništavanje beta celija može zapoceti godinama ranije.
Simptomi obuhvataju povecanu žed i mokrenje, konstantnu glad, gubitak težine, smetnje sa vidom i veliki umor. Ako se ovaj tip dijabetesa ne dijagnostifikuje i tretira sa insulinom, osoba može dospeti u po život opasno stanje - komu.
Dijabetes tipa II
Najcešci oblik dijabetesa je Tip II (poznat i kao insulin-nezavisni dijabetes). Oko 90% dijabeticara ima upravo ovaj tip dijabetesa. Ova forma se obicno javlja kod odraslih i to starijih od 40 godina. I što je interesantno - 80% obolelih od ovog tipa dijabetesa su - gojazne osobe!
Kod ovog tipa obolelih, pankreas obicno proizvodi insulin, ali iz nekog razloga, telo ne može efikasno da ga koristi. Krajnji rezultat je isti kao kod obolelih od Tipa I - nezdravo povecanje glukoze u krvi i nemogucnost tela da ga efikasno koristi kao glavni izvor energije.
Simptomi dijabetesa Tipa II postepeno se razvijaju i nisu toliko primetljivi kao kod Tipa I. Simptomi ukljucuju osecaj umora ili bolesti, cesto mokrenje (pogotovo nocu), neuobicajnu žed, gubitak težine, problemi sa vidom, ceste infekcije i sporo zarastanje rana.
Dijabetes u trudnoci
Kao što mu i ime kaže ovaj tip dijabetesa se razvija i otkriva za vreme trudnoce. Obicno nestaje posle porodaja, ali žene kod kojih se on pojavio imaju veci rizik da razviju dijabetes Tipa II kasnije u životu
Kako se dijabetes tretira?
Poznavanje bolesti, tretman i prevencija su svakodnevna strategija u tretmanu dijabetesa. Tretman ima za cilj održavanje šecera u krvi u granicama normale sve vreme u toku dana. Osposobljavnje obolelih da vrše samo kontrolu vrednosti glukoze je integralni deo tretmana dijabetesa. Tretman mora biti primeren odredenoj osobi uzimajuci u obzir sve medicinske, psihosocijalne i druge faktore
Tretman dijabetesa Tipa I: Manjak proizvodnje insulina od strane pankreasa cini ovaj tip bolesti veoma teškim za kontrolu. Tretman zahteva striktan režim koji obicno obuhvata pažljivo proracunatu dijetu, planske fizicke aktivnosti, testiranje nivoa šecera kod kuce nekoliko puta dnevno i jednom ili više puta dnevno - injekcije insulina.
Tretman Tipa II: Ovaj tretman obicno ukljucuje kontrolu ishrane, vežbe, kucno testiranje vrednosti šecera i u nekim slucajevima oralne medikamente i/ili insulin. Približno 40% ljudi sa dijabetesom Tipa II ima potrebu za insulinom.
Da li postoji mogucnost prevencije dijabetesa?
Brojne studije su pokazale da redovne fizicke aktivnosti mogu znacajno da smanje rizik od nastanka dijabetesa Tipa II. On se takode dovodi u vezu sa gojaznošcu. Istraživanja su napravila progres u identifikovanju tacne genetske strukture i "okidaca" koji daju nekoj osobi vece šanse da razvije Tip I dijabetesa, ali prevencija, kao i lecenje su još uvek daleko. Projektovanje fizicke aktivnosti u prevenciji dijabetesa se bazira na ocekivanoj sposobnosti potrošnje kiseonika za rizicne grupe (pogledajte tablicu)
Snižena potrošnja kiseonika je znak slabe fizicke aktivnosti i bitan faktor rizika za ubrzanje procesa ateroskleroze, poremecaja metabolizma i pojavu šecerne bolesti. U savetovalištu HBO Medical Center-a možete dobiti procenu vaših faktora rizika. Treba zapamtiti da su osnovi faktori rizika gojaznost, smanjena fizicka aktivnost koji uzrokuju poremecaj u metabolizmu masti (povecanje triglicerida i poremecaj odnosa HDL i LDL što ubrzava aterosklerozu, suženje i zacepljenje krvnih sudova. A to su prvi znaci pojave šecerne bolesti.
I ne zaboravite da je treci ozbiljan faktor rizika - pušenje.